/ 
SRP
  • 03.10.2012
    Održana završna konferencija projekta „Podrška civilnom društvu“

    Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i projekat „Podrška civilnom društvu“ organizovali su 2. oktobra 2012. godine u beogradskom Domu omladine panel diskusiju na temu učešća građana u procesu EU integracija pod nazivom „Evropske integracije – ko donosi odluke, ko se pita“.

    Pomenuta panel diskusija predstavlja završni događaj u okviru projekta „Podrška civilnom društvu“ koji je u oktobru 2010. godine pokrenula Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji upravo s ciljem da pruži dodatnu podršku aktivnom učešću civilnog sektora u daljem procesu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju. Za potrebe ovog projekta, a iz sredstava IPA 2009 i 2010, Evropska unija izdvojila je ukupno četiri miliona evra kojima su podržani projekti 43 organizacije civilnog društva.

    Završni skup projekta „Podrška civilnom društvu“ počeo je projekcijom 7-minutnog dokumentarnog filma koji je proizvela Fondacija Beogradske filharmonije u okviru podržanog projekta „Mi razumemo jedni druge“, koji „iza kulisa“ prati pripreme i izvođenje koncerata posvećenih obeležavanju jevrejske, mislimanske, katoličke i pravoslavne Nove godine.

    Po projekciji ovog filma održana je panel diskusija  s ciljem da se pruže odgovori na sledeća pitanja: kako civilno društvo i aktivan pojedinac doprinose EU integracijama Srbije, u kojoj meri civilni sektor već doprinosi bržem integrisanju Srbije u Evropsku uniju, kao i koji su njegovi budući zadaci u ovoj oblasti. Poseban osvrt je napravljen na teme kojima se projekat bavio poput tolerancije, anti-diskriminacije i kulturne različitosti, kao i lokalnog socio-ekonomskog razvoja. Na ovu temu razgovarali su: Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Saša Janković, zaštitnik građana.

    Usklađivanje zakona sa evropskim standardima, uz toleranciju i otvorenost i dijalog sa civilnom društvom, učiniće Srbiju demokratičnijom, glavna je poruka učesnika panel diskusije. Panel diskusiju je otvorio šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, koji je izrazio uverenje da se društvo u Srbiji može stimulisati da bude demokratičnije i tolerantnije, zahvalivši na volji i kreativnosti prisutnim predstavnicima organizacija koje u tome učestvuju.

    "Smatram da je ovo trajan proces promene, stalna borba za demokratske vrednosti", ocenio je Dežer, izrazivši zadovoljstvo što je EU mogla da doprinese tome, između ostalog i kroz finansijsku podršku projektu.

    On je rekao da se taj projekat bavio praktičnim problemima, kao što je siromaštvo, potrebe osoba sa invaliditetom, ali i zapošljavanje i druga bitna pitanja svakodnevnog života, koja se, kako je rekao, moraju analizirati, prepoznati i rešiti. Istakavši da su tim projektom obuhvaćene sve generacije, od školske dece do starijih osoba, uz toleranciju u školama i bez pravljenja razlike među polovima, Dežer je ukazao da je cilj i bio stvaranje inkluzivnog društva, uz puno kreativnosti i međusobnih kontakata.

    Šef delegacije EU u Srbiji je naglasio da je, u izgradnji demokratije, veoma važno da u zakonodavstvu u procedurama konsultovanja učestvuju sve relevantne strane, uključujući i civilno društvo.

    Govoreći o značaju Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, direktorka Ivana Ćirković rekla je da ona neće biti ukinuta iako je to bilo najavljeno i dodala da je ta institucija veoma važna za komunikaciju sa građanima.

    "Za godinu i po dana, koliko postojimo, Kancelarija je omogućila da civilno društvo postane otvorenije, kao i da državna uprava ima sluha za ono što radimo", navela je Ćirkovićeva i dodala da joj se čini da je region u kome živimo privilegovaniji od ostalih, jer Evropska komisija budno radi na tome da razvija civilno društvo.

    Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić istakla je da su svi projekti koje su radili doprineli da institucija poverenika menja društveni kontekst i utiče da se određeni zakoni usklađuju sa standardima Evropske unije. Prema njenim rečima, ti projekti, posebno oni koji su promovisali  toleranciju i medijaciju u slučaju diskriminacije veoma su pomogli podizanju svesti kod građana kad je reč o ovim stvarima.

    Skupu se obratio i zaštitnik građana Saša Janković koji je kazao da je ombudsman mnogo bliži građanima nego državnim organima, ali da građani često greše i umesto da se zbog problema obraćaju zaštitniku, oni pomoć traže od države. "Država više ne treba da bude 'mama ili tata' za sve, pogotovu jer nije najekonomičniji i najfunkcionalniji akter, ali jeste garant ostvarivanja prava", napomenuo je Janković, poručivši da zato građanima u rešavanju mnogih problema može da pomogne civilni sektor. Prema njegovim rečima, udruživanjem u civilno društvo građanin će uvideti da može da ostvari svoje interese i reši probleme.

    Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović istakao je da ta Kancelarija ima dobru saradnju sa građanima i civilnim društvom. On je naveo da se veliki broj građana odazvao pozivu Kancelarije kada je ona radila jedan projekat: „To je pokazalo koliko je javnost zainteresovana za evropske integracije, jer je odziv za učešće u projektu bio fenomenalan".

    U panel diskusiji učestvovali su i predstavnici organizacija koje su podržane u okviru programa “Podrška civilnom društvu“ i njihovih partnera poput: Fondacije Beogradske Filharmonije, Urban In – Novi Pazar, Edukacionog centra Leskovac, Centra za unapređivanje pravnih studija, Pokreta gorana Sremske Mitrovice i dr., prenoseći svoja iskustva i utiske koje su stekli tokom sprovođenja projektnih aktivnosti.

    Na kraju skupa prikazan je 5-minutni film „Ovde sam - Pravno nevidljivi“ koji je organizacija Praxis snimila u okviru podržanog projekta „Evropske dobre prakse – Sredstvo javnog zagovaranja u Srbiji“. Film je ovog leta osvojio treće mesto na filmskom festivalu dokumentaraca u Supetaru u Hrvatskoj.

    GOPA
  • 28.09.2012
    Finalna konferencija projekta "Podrška civilnom društvu" 2. oktobra

    Panel diskusija

    UČEŠĆE GRAĐANA U PROCESU EU INTEGRACIJA

    „EVROPSKE INTEGRACIJE – KO DONOSI ODLUKE, KO SE PITA“


    Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i projekat „Podrška civilnom društvu“ organizuju panel diskusiju na temu učešća građana u procesu EU integracija pod nazivom „Evropske integracije – ko donosi odluke, ko se pita“, koja će biti održana u utorak, 2. oktobra 2012. godine, u beogradskom Domu omladine (Makedonska 22, sala Amerikana) sa početkom u 13.00 časova.

    Pomenuta panel diskusija predstavlja završni događaj u okviru projekta „Podrška civilnom društvu“ koji je u oktobru 2010. godine pokrenula Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji upravo s ciljem da pruži dodatnu podršku aktivnom učešću civilnog sektora u daljem procesu integracije Republike Srbije u Evropsku uniju. Za potrebe ovog projekta, a iz sredstava IPA 2009 i 2010, Evropska unija izdvojila je ukupno četiri miliona evra kojima su podržani projekti 43 organizacije civilnog
    društva.

    Na skupu koji će biti organizovan 2. oktobra predstavnici institucija i organizacija pokušaće da pruže odgovori na sledeća pitanja: kako civilno društvo i aktivan pojedinac doprinose EU integracijama Srbije, u kojoj meri civilni sektor već doprinosi bržem integrisanju Srbije u Evropsku uniju, kao i koji su njegovi budući zadaci u ovoj oblasti. Poseban osvrt biće napravljen na teme kojima se projekat bavio poput tolerancije, anti-diskriminacije i kulturne različitosti, kao i lokalnog socio-ekonomskog razvoja.

    Glavni panelisti koji će ovom prilikom razgovarati na pomenutu temu su:

    - Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji

    - Ivana Ćirković, direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom

    - Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije

    - Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti  Saša Janković, zaštitnik građana

    Mini izložba proizvoda i materijala koje su podržane organizacije civilnog društva pripremile tokom sprovođenja projektnih aktivnosti biće predstavljena u foajeu
    Doma omladine, ispred sale Amerikana.



     

    GOPA
  • 21.06.2012
    Uspešna završnica projekta “Smanjenje nezaposlenosti žena“

    Udruženje poslovnih žena Srbije održalo je 18. juna u Beogradu u svečanoj sali Narodne banke Srbije završnu press konferenciju povodom projekta „Smanjenje nezaposlenosti mladih žena u nerazvijenim opštinama kroz podršku samozapošljavanju u sektoru usluga i turizma”, koji je finansirala Evropska unija u okviru programa “Podrška civilnom društvu”.

    Tom prilikom promovisani su specijalna publikacija i dokumentarni film o polaznicama i postignutim rezultatima na projektu.

    U radu konferencije učestvovali su koordinatorka projekta, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije mr Sanja Popović Pantić, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković i koordinatorka mentorskih aktivnosti, potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije Olivera Popović.

    Predsednica Udruženja poslovnih žena mr Sanja Popović Pantić, obraćajući se prisutnima, navela je da je pravo zadovoljstvo posmatarati sve te žene, polaznice, koje su u vreme ozbiljne krize, zahvaljući ovom projektu i njihovoj jednogodišnjoj posvećenosti postizanju rezultata, pronašle novu perspektivu i izlaz.

    “Rezultati projekta govore da je, ljudima češće, potrebnije ohrabrenje, stručna podrška i usmeravanje u odnosu na novac”, istakla je koordinatorka projekta i predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije i dodala da paket finansijske i nefinansijske podrške je ono što omogućava održivost novonastalih ženskih biznisa.

    Sanja Popović-Pantić je izrazila nadu da će podrška ovakim firmama uskoro postati sisitemska te da će i država, u tom smislu, pružiti neophodna finansijska sredstva kroz svoje razvojne programe.

    Obuka žena u oviru projekta “Smanjenje nezaposlenosti mladih žena u nerazvijenim opštinama kroz podršku samozapošljavanja u sektoru turizma i usluga” trajala je 10 meseci. Program obuke i podrške pohađale su 23 žene iz prigradskih, seoskih opština Beograda, Valjeva, Kraljeva, Čačka i Šapca.

    Pokrenuti su poslovi seoskog turizma, proizvodnje organske i tradicionalne hrane, gajenja i plasmana lekovitog bilja, izrade suvenira, “velnes” u seoskom turizmu i izrada internet sajtova. Uz novih osam firmi, otvorene su i dve nove oblasti poslovanja, a dve žene su neformalno samozaposlene.

    Državni sekretar u Ministarvu ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petković je istakao da je ovaj projekat komplementaran sa Strategijom razvoja ruralnog turizma koju je Ministarstvo
    ekonomije i regionalnog razvoja usvojilo 2010. godine. “Strategija razvoja ovog segmenta turizma je identifikovala neke zadatke koji treba da se obave kako bi se ovaj turistički proizvod, uvek navođen kao dobar potencijal, ali retko sa konkretnim rezultatima, zaista razvio i dobio značaja u ekonomskom, a ne samo socijalnom smislu”, naveo je Petković.

    Projekat UPŽ, doprinosi edukaciji i prenošenju znanja u ruralnim turizmu i dodao da u ruralnim područjima nedostaje dobrih poslovnih prilika za žene, kao i da u Srbiji ne postoje dobre “kopče” sa uslužnim sektorom koji je pogodniji za zapošljavanje žena.

    Potpredsednica Udruženja poslovnih žena Srbije i koordinatorka mentorskih aktivnosti Olivera Popović je navela da je bilo ukupno 20 mentorskih parova i da su polaznicama pomogle iskusne poslovne žene, sa kojima su se sastajale najmanje jednom mesečno.

    “I mentorke su u ovom projektu mnogo naučile. Kroz rad sa početnicama otkrivale su nove poslovne ideje, usavršavale znanja i dobile podsticaj za unapređenje biznisa”, istakla je Popovićeva. “Ovako ostvareni odnosi u okviru mentorskog procesa su značajni i obezbeđuju dugoročnu održivost postignutih rezultata projekta, jer tokom procesa nastala “hemija” ostaje da traje kroz poslovno partnerstvo i mentorski odnos, koji ce trajati još dugi niz godina”, naglasila je potpredsednica UPŽ.

    Ona je napomenula da će Udruženje i dalje raditi na novim mentorskim programima.

     

    GOPA
  • 21.06.2012
    Nova medijska kampanja NVO ASTRA

    NVO ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima predstavila je svoju novu medijsku anti-trafiking kampanju o radnoj eksploataciji kao obliku trgovine ljudima pod sloganom „Radna eksploatacija.Trgovina ljudima. Težak i organizovan kriminal” na konferenciji za novinare održanoj danas, 19. juna 2012. godine u Media centru u Beogradu.

    Kampanja „Radna eksploatacija. Trgovina ljudima. Težak i organizovan kriminal“ deo je projekta "Sprovedi u delo! – Borba protiv trgovine ljudima i
    eksploatacije radnika"
    koji finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu“. Nastala je kao odgovor na porast broja žrtava trgovine ljudima koje su radno eksploatisane, što pokazuju podaci ASTRA SOS telefona, ali i relevantnih državnih organa. O dimenzijama ovog problema svedoče podaci Međunarodne organizacije rada (MOR), po kojima je 2,5 miliona ljudi u svetu žrtva ovog oblika trgovine ljudima. Godišnji prihod koji trgovci ostvare od trgovine ljudima iznosi oko 32 milijarde dolara godišnje. GDP naše zemlje približno je jednak ovoj sumi. Dakle, novac koji dobijaju trgovci ljudima eksploatišući rad drugih odgovara bruto domaćem proizvodu cele jedne države, istakao je na konferenciji Jovan Potić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju.

    Nažalost, sve veći udeo žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije nije praćen odgovarajućom reakcijom države, pa uz evidentno nerazumevanje ovog fenomena, još uvek nije jasno definisano na koji način slučajeve radne eksploatacije treba tretirati i procesuirati. Iako javnost nije dovoljno upoznata sa ovim problemom, ASTRA se sa prvim slučajem radne eksploatacije
    susrela još 2005. godine. Od tada je u proseku svaka šesta osoba kojoj je pomoć pružena u okviru ASTRINOG programa direktne pomoći žrtvama trgovine ljudima prepoznata kao žrtva radne eksploatacije, pa se nemogućnost nadležnih institucija da sistemski priđu rešavanju ovog problema ne može pravdati relativno kratkom prisutnošću ovog oblika trgovine ljudima u Srbiji.

    Oblasti eksploatacije su različite, ali se žrtve najčešće vrbuju za rad u sektorima koji su radno intenzivni, gde je veliko učešće neformalnog rada i gde postoje dugi lanci podugovaranja, što je slučaj sa građevinskom industrijom. Saša Simić, predsednik Granskog građevinskog sindikata „Nezavisnost“ naglasio je ulogu sindikata u suzbijanju radne eksploatacije kao oblika trgovine ljudima.Govoreći o radnoj eksploataciji, Ivana Radović iz ASTRE isktakla je da se ovaj oblik trgovine ljudima mora posmatrati kao problem koji proizilazi iz stanja na tržištu rada i koji ne pogađa samo jednu privrednu granu. Zbog toga je neophodno graditi takvo tržište rada na kome će se dosledno primenjivati propisi iz oblasti radnog prava, uz zanemarrljiv udeo rada na crno.

    Za uspešno i efikasno prepoznavanje i procesuiranje slučajeva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, neophodno je obezbediti visok nivo političke volje kao znak stvarne rešenosti društva da se stane na put ovom obliku trgovine ljudima, istakla je Ivana Radović.

    Sa problemima koji utiču na to da neko završi u lancu trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, osobe koje su preživele radnu eksploataciju ponovo se sreću po povratku u zemlju, zbog čega neretko ponovo prihvataju neproverene poslovne ponude, iznova se izlažući riziku da budu eksploatisani. Uz to, postojeći programi pomoći i zaštite žrtava trgovine ljudima u našoj zemlji nisu
    prilagođeni potrebama nove kategorije korisnika, a društvo se pokazalo nespremnim da razume, prihvati i podrži žrtve radne eksploatacije u procesu oporavka.

     



     

    GOPA
  • 15.06.2012
    Zeleni svet - zelena Srbija

    Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja organizovali su 5. juna jednodnevni program “ZELENI SVET – ZELENA SRBIJA”, s ciljem da promovišu brigu o životnoj sredini. Obeležavanje ovog važnog datuma organizovano je u beogradskom Domu omladine, uz podršku EU Info centra.

    Tom prilikom prisutnima se obratio šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Vensan Dežer, ministar životne sredine Oliver Dulić, pomoćnik ministra Nebojša Pokimica i pokrajinska sekretarka Vlade Vojvodine Dušanka Sremački. Nakon pomenutih izlaganja organizovano je predstavljanje primera dobre prakse odnosno eko projekata koje finansira Evropska unija. U ovom delu skupa predstavljen je i projekat  „Rad, red i recikliranje“ koji sprovodi Treehouse, a  koji je podržan u okviru programa „Podrška civilnom društvu“.

    Prema rečima šef Delegacije EU, svako može da doprinese zaštiti životne sredine i važno je da građani učestvuju u tome, a da vlada obezbedi jasnu primenu zakona i sankcioniše svako zagađivanje. Dežer je izneo podatak da se u Srbiji prerađuje samo 10 odsto otpadnih voda, dok je u EU dostignut nivo od skoro 100 odsto. Oko trećine zakona EU posvećeno je zaštiti životne sredine i izazovi na tom polju mogu da koštaju, ali i da donose zaradu, kroz nova radna mesta. Dežer je rekao da su Srbiji potrebne investicije od oko 10 milijardi evra da bi dostigla nivo
    zaštite okoline i prerade otpada EU. Četvrtina ukupnih donacija EU Srbiji data je za tu svrhu, izjavio je Dežer.

    Ministar životne sredine Oliver Dulić izjavio je da je Srbija u protekle četiri godine dobila 10.000 novih radnih mesta sprovođenjem politike za zelenu ekonomiju. Dulić je istakao da postoji potencijal za otvaranje još 50.000 radnih mesta u sledeće četiri godine, precizirajući da bi 30.000 moglo da se otvori u sektoru obnovljivih izvora energije, a 20.000 u sektoru upravljanja otpadom.

    Nakon obraćanja zvaničnika, predstavljeni su projekti Evropske unije koji su ostvarili značajne rezultate u oblasti zaštite životne sredine: u oblasti preradjivanja i reciklaža otpada projekta Regionalna deponija DUBOKO, u sferi preradjivanja otpadnih voda projekat Postrojenje za preradu otpadnih voda Subotica, kada je reč o kvalitetu vazduha projekat koji se odnosi na monitoring i podoljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, u oblasti ekologije u energetici projekat Sistem za odlaganje pepela u Termoelektrani Nikola Tesla B, a u domenu reciklaže projekat Rad, red i recikliranje.



     



    Ivana Stevanović-Hempfling, menadžerka projekta Rad, red i recikliranje koji sprovodi organizacija Treehouse, predstavila je prisutnima
    najvažnije aktivnosti i rezultate koji su ostvarene u prethodnom periodu. Reč je o projektu koji je regionalnog karaktera i
    realizuje se na teritoriji četiri opštine Rasinskog okruga: Kruševac, Ćićevac,
    Varvarin i Trstenik. Prema rečima
    menadžerke projekta, Treehouse je sproveo više veoma važnih aktivnosti poput: akcije sakupljanja starog papira pod nazivom
    “Papir štedi jer puno vredi”, formiranja klastera za sakupljanje nepovratne
    staklene ambalaže u kafeima u šetačkoj zoni Kruševca, doniranja 12 kolica i
    uniformi za sakupljanje sekundarnih sirovina i 240 reciklažnih kontejnera za
    potrebe JKP-a.
    Takođe,
    održane su dve ekološke radionice pod nazivom “Kreativna reciklaža”, a uveden je i “reciklažni autobus” koji je opremljen u saradnji sa Jugoprevoz
    A.D. Kruševac u cilju podizanja svesti građana o ekologiji i reciklaži.



     



    Takodje,
    ovom prilikom na velikoj interaktivnoj tabli svako je mogao direktno da
    pristupi detaljnim informacijama o projektima koje finansira Evropska unija u
    Srbiji, kroz Interaktivnu mapu EU projekata
    koja je stalno dostupna na stranici Delegacije Evropske unije (www.europa.rs).



    Dečje pozorište “Čarapa” izvelo je predstavu “I ja brinem o svojoj planeti”. Ulaznica za
    predstavu bila je jedna limenka, a u EU info centru je instalirana mašina za recikliranje
    ovih “ulaznica”.

    GOPA
  • 15.06.2012
    Predstava podržana u okviru našeg projekta osvaja nagrade

    Predstava “Priče iz Kockograda“, koju je 28 članova omladinskog pozorišta CEKOM iz Zrenjanina razvilo uz podršku beogradskog BAZAARTA, osvojila je niz nagrada na festivalu DADRAS, sedamnaestom po redu  festivalu omladinskog pozorišnog stvaralaštva u Subotici.

    Ova predstava je nastala kao deo projekta IDEAL – Dramska edukacija za interkulturalno učenje, koji finansira Evropska unija u okviru programa “Podrška civilnom društvu”. Projekat je razvio metodologiju korišćenja kreativnog dramskog procesa u edukaciji mladih, za unapređenje njihovih socijalnih i interkulturalnih veština. Kroz projekat, skoro 200 nastavnika iz Niša, Zrenjanina, Smedereva i Beograda prošlo je obuku za korišćenje ovog metoda u radu sa mladima u školskim i omladinskim dramskim grupama. Razvijena su i dva priručnika za nastavnike i drugi instrumenti podrške.

    Na pomenutom subotičkom festivalu predstava “Priče iz Kockograda“ osvojila je sledeće nagrade: nagradu za drugu najbolju predstavu, najbolju režiju Mini Sablić i Smiljani Tucakov, dizajn tona Bobi Vidriću, nagradu za scenski pokret, kao i za najbolji dramski tekst koja je dodeljena dramskoj grupi CEKOM. Među dodeljenim priznanjima su i nagrada za najbolju originalnu muziku Dušanu Kalejskom i Bobi Vidriću, nagrada za kompletan autorsko-umetnički dojam i dve nagrade za glumce Srđanu Grubačkom i Dušanu Kalejskom.  Omladinsko pozorište CEKOM dobilo je posebno priznanje za dugotrajan i uspešan doprinos dramskom stvaralaštvu.

    U predstavi “Priče iz Kockograda“ učestvovalo je 28 mladih koji su zajednički kroz kreativni dramski proces, kombinujući lutkarsko pozorište sa elementima fizičkog teatra, kreirali dramski tekst, scenski pokret, a po njihovim skicama izrađene su lutke. Predstava govori o tome kroz šta sve prolazi mlada osoba koja je odbačena od svoje okoline. To je priča o promenama
    u samom sebi, o prihvatanju i neprihvatanju sebe i drugih. Stanovnici Kockograda su svi kockastog oblika i svi žive u miru, ali sve se menja kada se jednog dana u uglednoj porodici Kockin rodi lopta.

    U okviru projekta IDEAL razvijene su još četiri predstave kroz kreativni dramski proces. „Znaš ti ko je moj tata?“ je predstava dramske grupe OŠ Vladislav Ribnikar koja govori o različitostima i društvenom raslojavanju među mladima. Dramska grupa OŠ Milan Rakić izvela je predstavu „Servirano“ koja prikazuje problem generacijskih razlika, sagledan iz perspektive dece. U Nišu je grupa mladih iz „Otvorenog kluba“ izvela perfomans „Lajkeri“ vodeći se idejom  „Svi smo isto različiti i svi smo isti različito“. Performans “Tačka” omladinskog pozorišta Patos iz Smedereva kroz fizički teatar i ples govori o prihvatanju i neprihvatanju drugačijeg.

    Sve predstave će biti prikazane u okviru omladinskog festivala Patosoffiranje krajem juna ove godine, a u julu na festivalu Tvrdjava teatar, mladi iz Francuske, Nemačke i Srbije zajedno će uraditi uličnu pozorišnu predstavu o kulturnom pluralizmu među mladima u evropskom kontekstu.



     

    GOPA